Biljni i životinjski svet

Biljni svet
mimoza
Palme, agave, cikasi, magnolije, eukaliptusi, mimoza i mnoge druge vrste koje su posredstvom čoveka u ovom priobalnom pojasu našle svoju novu postojbinu, uspešno su se aklimatizovale tako da sa domaćom autohtonom vegetacijom, čine jedinstven ukras ove obale.
 
Najrasprostranjenija je mimoza (accacia decurrens, lat.) cvet – zute boje. Mimoza je australijskog porekla, a potiče iz roda akacija. U Boku Kotorsku, odnosno Herceg Novi mimozu su doneli početkom XX veka pomorci.
 
Na hercegnovskoj rivijeri uspeva i magnolija (magnolia grandiflora, lat.) – zimzeleno drvo prelepih ljubičasto-belih cvetova doneseno iz Severne Amerike; zatim cikas palma (cycas revoluta, lat.) - veoma popularna na Mediteranu, poreklom sa dalekog Istoka, jedna je od najstarijih živih vrsta na svetu. Agava (agave americana, lat.) je još jedna interesantna biljka, čija je postojbina istočni Meksiko. Na ovo područje doneli su je Španci sredinom XVI veka. Agava ima antiseptička i lekovita svojstva. Poznate biljke su i lavanda (lavendula officinalis, lat.), planika (arbutus unedo, lat.), bogumila (bougainvillea spectabilis, lat.,) i druge.
 
bogumila
oleandar
magnolija

Izuzetno povoljne klimatske prilike, učinile su da je biljni pokrivač hercegnovske rivijere danas veoma raznolik i sastavljen od elemenata mediteranske, tropske i suptropske vegetacije.
 
Pored brojne domaće mediteranske flore raste i preko 250 vrsta najrazličitijeg egzoticnog zelenila poreklom sa svih kontinenata, koje su donosili pomorci sa svojih putovanja, što dodaje posebnu privlačnost.

Park bivšeg hotela "Plaža"

Posebna hortikulturno – istorijska vrednost Zelenike je park bivšeg hotela “Plaža”. To je prvi javni park u hercegnovskoj opštini, osnovan 1898. godine.

Pre osnivanja "Pansiona na zelenoj plaži" (1902. godine) vlasnik dr. Antal Mađar je sagradio vilu na obali i otpočeo sa sadnjom biljnih vrsta do tada nepostojećih u ovom kraju. Sadnice je donosio pretežno iz Italije. U parku su 1900. godine zasađene prve dve kanarske palme, od kojih je do danas preživela jedna, u centralnom delu parka. Ona je pravi raritet među palmama jer od njenog semena potiču prve palme zasađene i u poznatom parku hotela “Boka”, kao i u neki drugim privatnim parkovima u Herceg Novom.
 
Uvezene biljne vrste skladno su uklopljene sa autohtonim vrstama, što je dalo posebnost ovom parku i izazvalo posebnu pažnju kod mnogih stranih posetilaca i gostiju hotela u Zelenici.
 
Tokom godina park je devastiran, naročito posle prodaje hotela, kada je park ograđen i trajno isključen iz javne upotrebe, te danas ne predstavlja onu ambijentalnu hortikulturnu vrednost kao što je to bio u prošlosti.

Park hotela Zelenika

Životinjski svet

Obala hercegnovske rivijere, a posebno njeno zaleđe, bogato je i faunom. ​Brojne su vrste ptica, kao što su laste, galebovi, sokolovi, sitnije ptice - najčešće crvendaći i  vrapci. U  brdima često se sreću i zečevi, lisice, vukovi, divlje svinje, kune i veverice.
galeb
Veoma je interesantno i podmorje. U azurno plavoj vodi hercegnovskog zaliva prisutne su mnoge vrste riba koje inače nastanjuju vode Mediterana. Najpoznatija riba je zubatac (dentex dentex, lat.). Zahvaljujući svom izuzetno ukusnom mesu, ova je vrsta poznata jos od antičkog doba, pa je samim tim možda i najpoznatija vrsta ribe Jadranskog mora a i celog Sredozemlja. Zubatac se najčešće viđa tokom letnjih meseci, na dubinama od 10-20 metara. Osim toga, zastupljeni su i ludin, komarča, ugar, ukljata, salpa, kanjac, list, iverak, srdela, tunj, skuša, jegulja. Tu je takođe i jastog (palinurus elphas, lat.), najveći od svih rakova u vodama Jadrana. Jastog može da dosegne i do 50 cm dužine i do 5 kg težine. Hrani se ribama i školjkama. 
Zahvaljujući raznovrsnom ribljem svetu na ovom području se razvio i sportski ribolov koji predstavlja jednu vrstu zabave i razonode. Brojni turisti koji dolaze u Zeleniku da provedu svoj godišnji odmor bave se sportskim ribolovom a sem turista ribu love i ribolovci koji je prodaju na pijacama.
 
U vodama oko Herceg Novog često se sreću još neke vrste stanovnika morskog dna. Među njima su: vatreni crv (hermodice carunculata, lat.), muški jež (arbacia lixula, lat.), lepezasti crv (sabella spallanzanii, lat.), purpurni pužić (flabelllina affinis, lat.) i kardinal (apogon imberbis, lat.).

ribolov