Klima

Zbog svog specifičnog položaja između Jadranskog mora i kraškog zaleđa planine Orjen, ovo područje se nalazi pod uticajem sredozemne i planinske klime, koji se ovde susreću i mešaju pa se može govoriti o posebnoj zoni sa tzv. submediteranskom klimom.
 
Leta su izrazito topla i sušna, zime blage i kišovite, a jesen znatno toplija od proleća.
 
Na mikroklimu Zelenike posebno utiču blizina mora, južna ekspozicija, krečnjačka podloga i planinsko zaleđe koje sprečava prodor hladnih vazdušnih masa sa severa.


Šetalište Pet Danica Herceg Novi
Temperatura vazduha
 

Srednja godišnja temperatura vazduha je 16,1°C.
 
Temperaturna kolebanja su relativno mala. Visoke temperature dostižu maksimum u julu i avgustu (srednja vrednost 25ºC), a niske u januaru (srednja vrednost 8,7ºC).
 
Srednje temperature od maja do septembra su preko 18ºC, što uslovljava kupališnu sezonu preko 5 meseci.
 
Godišnje u proseku ima oko 104 dana sa temperaturom preko 25° C
.
Relativna vlažnost vazduha
 
Vlažnost vazduha je najviša u jesen i dostiže do 80% a najniža leti sa prosekom od 63%.
 
Obzirom da se optimalnom relativnom vlažnošću vazduha smatra količina od 60% pri temperaturi od 22ºC, smatra se da je ona u Zelenici povoljna i da odgovara psihofizičkom stanju ljudi i letnjim turističkim kretanjima.
 
Vlažnost vazduha utiče na kožu, zdravlje, raspoloženje i radne sposobnosti, a tokom leta umanjuje nepovoljne bioklimatske elemente letnje žege i sparine dok zimi umanjuje efekte relativno niskih temperatura vazduha.

Insolacija
 
Hercegnovsko poručje ima veliki broj sati sa sunčevim sjajem.
 
Prosečno 2.426 časova sija sunce, odnosno 6,60 časova na dan.
U julu 11,5 h/dan a u decembru i januaru 3,10 čas/dan.
 
Maksimalna dužina sunčevog sjaja je u avgustu 12,6 h, dok je minimalna u januaru i decembru svega 1,6 h.
 
Velika insolacija ovog dela primorja pruža mogućnost za razvoj turizma tokom čitave godine.

More

Za Zeleniku najznačajniju i najdominantniju hidrografsku ulogu ima Jadransko more, jer ono sa svojim karakteristikama ima najvažniju ulogu u razvoju turizma.
 
Primorje Crne Gore spada u najtoplije delove Jadranskog mora na koje pozitivan uticaj imaju manja geografska širina, blizina toplog Jonskog mora, veća dubina, manja količina vode kopnenog porekla itd.
 
Fizičke i hemijske osobine morske vode predstavljaju značajan faktor turističkih rekreativnih kretanja. One u sadejstvu sa klimatskim elementima regulišu tzv. hidroklimatski kompleks a to je najvažnija i određujuća prirodna osnova ovog područja.
 
Prosečna temperatura morske vode tokom leta iznosi 22-26º C i približno je ista sa prosečnom dnevnom temperaturom vazduha što omogućava kupališnu sezonu od najmanje pet meseci godišnje. Srednja mesečna temperatura mora se kreće od 12º C u februaru do 25º C u avgustu.
 
More na ljudski organizam može delovati direktno preko morske vode i indirektno svojom morskom klimom i vazduhom. Blagodeti morske vode, sunca i vazduha na ovom delu primorja koriste se i u zdravstvu, što je u nauci poznato kao talasoterapija ili lečenje morem.

Pogled na ulazak u Bokokotorski zaliv

Blagodeti morske klime


More na ljudski organizam može delovati direktno preko morske vode i indirektno svojom morskom klimom i vazduhom. Blagodeti morske vode, sunca i vazduha na ovom delu primorja koriste se i u zdravstvu, što je u nauci poznato kao talasoterapija ili lečenje morem.
  
Šetnja uz more dobra je za pluća, jer omogućava udisanje mikrokapljica morske vode, koje nastaju od razbijanja talasa o obalu. Te sitne čestice soli u vazduhu, pune negativnih iona vodonika i minerala, putuju do najdubljih predela plućnih alveola, zbog čega lakše apsorbujemo kiseonik.

Morski vetar, ali i Sunce, aromatično rastinje uz obalu i prisutnost eteričnih ulja i minerala je razlog zašto morska klima ima povoljan uticaj na naše zdravlje.
U morskoj vodi su sadržani gotovo svi elementi iz prirode potrebni čoveku: natrijum, magnezijum, kalcijum, kalijum, silicijum pa čak i srebro i zlato. Jedan od najvažnijih elemenata u tragovima iz mora je jod, ljudskom organizmu neophodan za proizvodnju hormona štitne žlezde.
More nam pomaže u lečenju bolova u leđima, problema s cirkulacijom, sportskim povredama, problema s kožom, psorijaze, išijasa.
Morska klima pomaže kod svih stanja povezanih s modernim načinom življenja poput napetosti i stresa, sprečava i leči bolesti srca i krvnih sudova, čisti i hidrira kožu.